Budžeti klubova u regionu: Nekse 1.700.000 evra, Pelister više od 1.000.000, Vojvodina kaska
Vreme čitanja: 4min | pon. 14.03.22. | 06:59
Čelni čovek Novosađana Milan Đukić govorio je o perspektivi najboljeg rukometnog kluba u Srbiji, koliko treba novca za iskorak u Evropi, SEHA ligi...
Rukomet je u Srbiji godinama u krizi. Reprezentacija, bilo muška ili ženska, s vremena na vreme nas podseti da ovaj sport postoji. Klubovi su na izdisaju, finansijiski veoma slabi, često na amaterskom nivou. Nema nas godinama u evopskim takmičenjima. Liga šampiona je misaona imenica, pa i Liga Evrope je nedostižna.
Region raste. Vardar je 2017. i 2019. godine bio šampion Evrope, doduše, kada je imao finansijsku injekciju ruskog biznismena Sergeja Samsonenka. Skopski gigant je izborio ove sezone plasman među 12 najboljih klubova Starog kontinenta. Nekadašnji šampion Evrope Zagreb je u padu, ali redovni učesnik elitnog takmičenja. U regionu krupnim koracima napreduje Nekse iz Našica, dok je procvat doživeo i Eurofarm Pelister iz Bitolja.
Izabrane vesti
Vojvodina je ubedljivo najbolji srpski klub. Prethodnih osam sezona kruna je završila u srpskoj Atini, a Lalama se i ove sezone smeši odbrana trona (maksimalnih šest pobede u plej-ofu Superlige Srbije). Rezultata u Evropi nema. Ne tako davno, Vojvodina je odustala od igranje međunarodnih takmičenja, a letos je eliminisana već na startu kvalifikacija za Ligu Evrope. Nije srpski šampion imao sreće u žrebu, naleteo je na švajcarski Kadeten iz Šafhauzena. I pored šest golova viška iz Novog Sada, u revanšu je eliminisan i završio je evropsku priču već posle 120 minuta.
Koja je perspektiva klubova u regionu, bila je tema panel diskusije „Rukometni razgovori“ idejnog tvorca, novinara Žike Bogdanovića koji je prethodnog vikenda proslavio 15 godina od rada najboljeg rukometnog portala na ovim prostorima, ali i šire – balkan-handball.com.
Gosti su bili čelnici Vojvodine Milan Đukić, Neksea Josip Ergović i Eurofarm Pelistera iz Bitolja Zoran Sterjev. Gosti iz Hrvatske i Makedonije otkrili su da su budžeti njihovih klubova prelaze, za srpske uslove“, čarobnu sumu od milion evra.
Budžet Nekse je oko 1.700.000 evra, dok je Sterjev iz Bitolja rekao da njegova kompanija Eurofarm, zajedno sa sponzorima, ulaže 750.000 evra godišnje, uz povećanje prethodnih godina, dok grad izdvaja za voljeni klub 250.000. Treba istaći da 75 do 80 odsto novca ide na plate igrača i stručnog štaba.
Gde je tu Vojvodina, govorio je Milan Đukić, predsednik osmostrukog šampiona Srbije.
„Za ozbiljan rezultat u Evropi potrebno je minimum 3.000.000 evra. Na ovim prostorima imamo sreću da nam za to treba manje nego recimo u Nemačkoj. Tamo je to sigurno bar duplo više“, rekao je Đukić.
Gde je sada Vojvodina u odnosu na tu željenu cifru?
„Nismo došli ni do milion. Recimo da smo sada na pola puta. Jednostavno, za nešto više u Evropi potreban je novac, zakonske olakšica nema, da privatne firme vide interes da ulažu u sport, u ovom slučaju u rukomet. Da li ima interes sponzora? Odmah ću vam reći da nema. Treba da učimo od Mađarske koja ima odličan sistem finansiranja sporta“.
Paradoksalno, problemi srpskih klubova su nastali kada su Partizan, kasnije i Vojvodina bili deo Lige šampiona.
„Kada smo igrali Ligu šampiona i tu ostvarili i neke pobede, završili smo u minusu od 90.000 evra. Pošto dolazim iz privrede, znam koliko je bilo teško da dođemo na nulu, da saniramo dug, a ne da krenemo u realizaciju planiranja budžeta za narednu godinu. Vojvodina nije imala nikakve benefite od igranja Lige šampiona. Partizan je prošao još gore, on je dve godine igrao najjače takmičenje, verovatno je duplo više bio u minusu, i dan-danas vraća te dugove. Ja sam to rekao tadašnjem predsedniku RSS-a i ljudima u EHF-u da mi više nećemo da igramo Evropu jer nam ništa ne donosi. Znam da je sada situacija bolja, da se EHF trudi da takmičenje bude profitabilnije. Nama će biti interes da igramo Ligu šampiona kad ono bude bankomat, a ne banka u kojoj daješ novac, a ništa ti se ne vraća“.
Naredne godine u planu je reorganizacija evropskih takmičenja. Liga šampiona će sa sadašnjih 16 da se vrati na 24 tima od sezone 2023/2024, dok će Liga Evrope umesto 24 da ima 32. To otvara mogućnost da Srbija ima bar predstavnika u drugorangiranom takmičenju.
„Mi imamo svoju dvoranu koja je u predgrađu Novog Sada, u severnom delu. Tu treniraju mlađe kategorije, imamo teretanu, fizio centar, sve na jednom mestu. To je dobro, ali smo platili cenu odlaska iz „srca“ grada - SPENS-a. Kada se Vojvodina borila za opstanak bilo je 1.000 ljudi na tribinama, danas nam je prosek od 300 do 500 gledalaca. Ako budemo igrali Ligu šampiona, morali bismo opet da se selimo u SPENS jer dvorana u Slanoj bari ne zadovolja stroge EHF propise. Da vam ne pričam koliko bi nas to dodatno koštalo, postavljanje podloge, stavljenje reklama, pokrivanje onih starih koji su već u dvorani“.
SEHA liga samo što je krenula prošlog meseca morala je da se prekine, suspenduje zbog rata u Ukrajini. Podsetimo, Gasprom je bio sponzor lige, a koji se našao pod sankcijama Evropske unije. Čelnici klubova u regionu saglasni su da bi trebalo da opstane ta liga.
„Kada prođu ove tenzije, verujem da će svi hladne glave da odluče da se nastavi zbog novca, interesa. SEHA liga pokriva skoro sve troškove, organizaciono je na visokom nivou. Vojvodini treba ovo takmičenje, ali ne samo nama nego i ostalim srpskim klubovima i u regionu. Mi smo rasli kroz to takmičenje. U Srbiji je možda i najzanimljivije prvenstvo jer svi žele da se kvalifikuju za SEHA", zaključio je predsednik Vojvodine Milan Đukić.